Најпре, праштајте на овој вулгарности, али нужна је.

Нећу даље да се љутим, јер знам да ћу ионако координирати праву српску опозицију, па да се ипак, мало нашалимо. Непријатељ ми не може ништа, јер имам више снаге од њега, а могу и да пишем. Хоћу рећи, главни актери лажне опозиције у Србији, верујте, нису нешто баш ни писмени, а још мање надарени!  А борбе без стваралачког Ероса нема! Него, да се мало нашалимо! Јер, кад не можеш да прихватиш глупост и зло, барем погледај ствар са смешне стране, ако је има. Смех је, то знамо ми професори психологије и психопатологије,  најбољи механизам одбране!

Ево, како је све почело: Увек будне службе Великог Буразера увек успешно пронађу меридионалне медиокритете за несвесну борбу десног мозга и леве гузице (или обрнуто) коју називају „политика“. Праштајте на вулгарности, али нужна је. Тако се зби и тог дана у хотелу „Москва“.

Као на заседању централе Бронштајна-Троцког, закључци скупа који је тек требало да се одржи, били су унапред откуцани и подељени учесницима, како би се закључак знао унапред. Ја сам на овај „ексклузивни“ догађај залутала, кривицом Академика Јелене Гускове која ми је рекла да би добро било да и ја дођем у тај тајни бункер. Онда сам организаторе замолила да ми одобре живу реч, што би рекао наш народ, да не губим космичко време док цветају тикве, кад сам већ пуштена да уђем на скуп. Али, мука голема, не дају да говорим! Програм је готов, како ће да га мењају због мене, све је кажу „пуно“! Пуно! Видећемо чега.

О свему овоме постоји  доказ представника српске родољубиве војске која је кришом снимила цео догађај, јер су организатори тог стратешког бункера, фотографију Јелене Гускове и мене, како улазимо у катакомбе хотела Москве, на време, по наређењу, уништили.

Миле нигде нема, иако је Мила говорила пуних седам библијских минута на скупу, пре него што су јој отели реч!. Знају они како је то Берија радио на старим фотографијама где одједном нека од глава нестане, или буде замењена другом! А звук је још лакше искључити у Србији, где звучници, и без тога, ретко када раде. Али, не само то! За казну нам, на крају, ни кафу , ни воду не хтедоше дати,  представницима војске који су ме  допратили и стојички издржали четири сата празног желуца, и мени ! Ми нисмо смели да уђемо тамо где су краватирани гости чашћени! Порука је била јасна: цркни права опозицијо!

Па шта сад мислите, шта је код  тих „опозиционара“ превагнуло? Десни мозак или лева гузица? Праштајте на вулгарности, али нужна је.

Да констатујемо: било је пре Миле на овом сабранију, правих величина. Један брат из Црне Горе и још један из Републике Српске, који би иначе дошли, вероватно и на сваки други окуп Срба у лелеку, јер су схватили да је једина алтернатива Исток, али су то схватили двадесет година после нас који смо живели на западу. Нису нас слушали на време па сад касне за читаву историјску епоху. Елем, тако је и један бивши радикалски посланик постао љут на свог шефа, великог и неуништивог Шешеља кога никада није могао да достигне. А и како би? Где ће Пигмеј на врх Килиманџара? Овај први, трговину камионима хтео је вероватно да региструје као трговину људима, али ни то није умео, јер уистину нема, Бог нам је сведок, дубинског знања ни о чему. Знао је само да броји изборне гласове и да дочекује стране госте на домаћем језику са инстинктом верног добермана, па је тако и давне 1993. примио великог борца за права нападнутих Срба у Француској, Ива Батаја, кога на овом последњем скупу у „Москви“ није могао да се сети.  Артериосклероза.

Е, па баш зато, данашњи управник неке фирме камиона „буде“ организатор овог часног скупа о стратегијама српске судбине и окупи он све своје бивше саборце, отпале од СРС који су љути на великог Воју (и још неке друге отпаднике од већ отпалих), па им даде прилику да покажу пут алтернативе – бежи од Воје што даље, право на далеки Исток! А тек Русија! Јест да мало ко од њих уопште зна шта је Русија, али, они ће нама  Србима који то знамо и у Русији смо провели део живота, или потомцима Руса, да кажу шта и како треба!

Тако је почело. Више љутња против њиховог некадашњег СРС, а мање руска алтернатива, али запенише сви они да причају о ономе о чему не знају, па тако у круг, јер човек , изгледа, по њима, највише зна баш тамо где ништа не зна. Прави ученици Сократа!  После свечаног говора Академика Гускове који је једини био логичан и  увиђавно кратак, и поздрава свештеника, кренуше у круг  званице, хвалећи, као успут, и као случајно, „часни изузетак партије дсс некад и сад“. Као да им неко даде задатак да пеглају чињениице: да је ова групација богатих нотара под добрим и „превареним“ Војом 2, ослободила из праведног затвора шиптарске терористе, увела Страдију у Нато 2005, стрељала све српске банке и пустила одбеглог супружника Црну Гору да оде у флерт са проститутком Америком. Наравно, знамо ми  да дсс није знао, није могао, није учествовао, није хтео,није био крив итд.., али знамо и то, јер „народ зна“, да је све командне генерале предао Хагу иако ни они нису знали, нису хтели, нису учествовали, нису криви и тд…

Али, добро, дсс се упокојио, нека му је лака земља, дисидент и несташни русофил Ненад Поповић (који је „Источну алтернативу“ уочио неке три деценије пре ових „опозиционара“) направио је своју партију са народом, а други су се окупили око „Фризур“ у клуб љубитеља „хрватске успоставе јурисдикције у Книну“. Тако да им не замерамо.

Међутим, откуд ови часни гости скупа о стратегијама Србије сви у колективном фалширању интуитивно „сматрају“ да ће вероватно тај покојник од странке водити футуристичку опозицију Страдије? Ко им зададе тај тежак видовити задатак? Не може се то објаснити само мржњом према Воји Шешељу. Има ту још тајни из ресора: леви мозак, десна гузица. А кад смо код гузица, неки од организатора су баш били снабдевени, па их је гушила и сама кравата (јер притисак иде од доле), напарфимисани лепим мирисом ђурђевка и личили су на омладину Леонида Брежњева из Комитета ССССР из блиских година прошлога века.

Али, тек кад заустише да причају науку нама научницима! Тек ту, да видите, шта се све могло чути! И свако је ушао у туђе поље, камионџија причао о високој политици, један, додуше, добар правник о психопатологији, један  активиста дсс о моралној аксиологији, а један млађа о свом доњем постољу! И једна фина жена цвркутавим, благим гласом успавала је већ успавану публику док се прво хркање није зачуло. Као ономад у Парламенту где су имали велике плате и све време овог света.

Тада се и ја тргох, видим у паници да је прошло већ четири сата драгоценог космичког кружења и уплаших се. Кад, у том тренутку, прозове камионџија и мене као „гошћу“ да се огради од мојих борбених ставова на време, али није ни морало, јер су ме већ после неколико минута прекинули, одузевши ми реч на коју сам чекала пуна четири сата! Додуше, у том времену чекања и појачаног „рем“ стања, отсањала сам један кратак сан у коме сам пророчки видела неке гмизавце и пацове како сви збуњено беже из експерименталне лабораторије после пар добијених електрошокова!

Затим забранише сваку дискусију! Каква дискусија, с ким дискусија, шта ће њима народ? После Миле нема више дискусије!

Потом је у целој збрци устао француски национални борац за српска питања, члан француских мускетара, и велики пријатељ Де Гола и Марин Ле Пен, Ив Батај и схвативши да нешто озбиљно са Србима није у реду, јер причају причу из 19. века а мисле да су у 22. веку, хтеде да са столице будућих уједињених камионџија Србије, обори бившег СРС посланика! Да би добио још више снаге у акцији, помислио је мускетарски: „Сви за једног, један за све у одбрану краљице“, а викнуо: „Доста! (читај: сад је стварно доста паламуђења!) Живео прави Национални Фронт“! То је онај проруски фронт, кога подржава председник Путин и који тренутно побеђује у Француској!, будући да је Ивова жена, тј. ја, пријатељ будуће суђене или несуђене председнице Француке.

Е, ту су у страху, већ сви били збуњени, јер им веза Русије и Француске никако није била логички јасна, из перспективе лажне источне љубави и праве западне профактуре.

Само је храбра Јелена Тројанска, око које се посвађаше српско-црногорски лажови, једина стајала стамено и стабилно на својим ногама.

Други се разбежаше, налик на слуђене Скинерове пацове и то би’ остварење пророчанства мог сна и уједињење о коме кукуриче лист „Курир“ (већ сутрадан), право уједињење левог мозга и десне гузице у бекству које их је све истински ујединило!

Пише Курирчек: ујединила се десница, а ја кажем: Побегоше лажни организациони „опозиционари“ пред једином правом народном опозицијом!

Драги читаоци, поздрављају вас Нушић, Домановић и Мила!

Проф. Др Мила Алечковић

ПС

Пријатељи, кад год неко покуша да вас омаловажи, као што су мене покушали лажњаци из опозиције, одбраните се смехом!