Фа­кул­те­ти иг­но­ри­шу срп­ске струч­ња­ке из све­та

Са­мо је Вој­но­ме­ди­цин­ска ака­де­ми­ја зва­ла на­ше ле­ка­ре из ино­стран­ства, ка­же Ми­ла Алеч­ко­вић-Ни­ко­лић

 

Ср­бе у све­ту мо­гу да ује­ди­не са­мо ства­ра­ла­штво, на­у­ка, умет­ност и ду­хов­ност. Сви по­ли­тич­ки по­ку­ша­ји оку­пља­ња Ср­ба у све­ту су про­па­ли, али сви Ср­би мо­гу да се ује­ди­не око че­ти­ри па­ра­диг­мат­ска име­на ко­ја су сту­бо­ви свет­ске на­у­ке, а то су Ни­ко­ла Те­сла, Ми­хај­ло Пу­пин, Ми­лу­тин Ми­лан­ко­вић и Ми­ле­ва Ма­рић-Ајн­штајн. На ова­квом ује­ди­ње­њу Ср­ба пре­да­но ра­ди Ми­ла Алеч­ко­вић-Ни­ко­лић, док­тор са Сор­бо­не, про­фе­сор кли­нич­ке пси­хо­ло­ги­је, ан­тро­по­ло­шке пси­хи­ја­три­је и пси­хо­ло­ги­је лич­но­сти, кћер срп­ске пе­сни­ки­ње Ми­ре Алеч­ко­вић. По­зна­та је као ан­ти­гло­ба­ли­ста и бо­рац за по­вра­так ра­се­ја­ња у отаџ­би­ну.

 

– По­вра­так не мо­ра да бу­де фи­зич­ки, већ пре све­га ду­хов­ни. То мо­же да бу­де по­вра­так пу­тем не­ког па­тен­та и от­кри­ћа ко­је ће но­си­ти срп­ско обе­леж­је, или пре­ко за­ве­шта­ња. Ми има­мо пет хи­ља­да док­то­ра на­у­ка у све­ту, на свим кон­ти­нен­ти­ма. Не ка­жем да су сви ге­ни­ји, али мно­ги су твор­ци иде­ја или про­гра­ма ко­је уче де­ца дру­гих на­ро­да. Са ту­гом мо­рам да кон­ста­ту­јем да њих ни­ко одав­де не зо­ве, ма­кар да одр­же не­ко пре­да­ва­ње сту­ден­ти­ма – ка­же Ми­ла Алеч­ко­вић-Ни­ко­лић у раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку”.

 

mila-aleckovic-nikolic.gif

 

Пре ме­сец да­на при­мље­на је у Срп­ску кра­љев­ску асо­ци­ја­ци­ју ака­де­ми­ка, ино­ва­то­ра и на­уч­ни­ка (СКА­ИН) у Бе­о­гра­ду. Ова асо­ци­ја­ци­ја, осно­ва­на 1886. го­ди­не, би­ла је уга­ше­на пре 70 го­ди­на, а да­нас по­но­во оку­пља на­ше вр­хун­ске про­на­ла­за­че и умет­ни­ке. Иза­бра­на је у СКА­ИН, 10. ју­ла ове го­ди­не, на дан ро­ђе­ња Ни­ко­ле Те­сле. О Те­сли ка­же да је ге­ни­је свих ге­ни­ја, про­на­ла­зач и пе­сник, син бо­го­ва и му­ња, ко­ји је за Ср­би­ју учи­нио ви­ше не­го све ди­пло­ма­те и др­жав­ни­ци за­јед­но.

 

– Тај дух ства­ра­ла­штва је срп­ски са­бор­ни дух. Мо­же да нас ује­ди­ни са­мо те­жња ка ви­си­на­ма у на­у­ци, ду­хов­но­сти и умет­но­сти. Ми има­мо Стра­ти­ми­ро­ви­ћа, Те­ке­ли­ју, Ву­ка, Ње­го­ша, Ан­дри­ћа, Пан­чи­ћа, Мо­крањ­ца, Цр­њан­ског, Цви­ји­ћа, Ксе­ни­ју Ата­на­си­је­вић и дру­ге мно­го­број­не не­бе­ске рат­ни­ке, али на про­на­ла­сци­ма Те­сле, Пу­пи­на, Ми­лан­ко­ви­ћа и Ми­ле­ве Ма­рић (чи­ји је отац био брат мо­је ба­ке по мај­ци) уче се сту­ден­ти це­лог све­та – ка­же Ми­ла Алеч­ко­вић-Ни­ко­лић.

 

Срп­ска па­мет је да­нас на чи­та­вом гло­бу­су, од Но­вог Зе­лан­да и Аустра­ли­је, пре­ко Ју­жне Афри­ке, Евро­пе и Ази­је, до Аме­ри­ке и Ка­на­де, али она мо­ра да има ја­ку ве­зу са ма­ти­цом, ис­ти­че на­ша са­го­вор­ни­ца. Ско­ро ни­је­дан фа­кул­тет, ка­же она, ни­је­дан ин­сти­тут, ви­ше не зо­ве ни­јед­ног Ср­би­на ко­ји је звуч­но име на не­ком свет­ском уни­вер­зи­те­ту, а има их мно­го ко­ји су док­то­ри­ра­ли на Ло­мо­но­со­ву, Сор­бо­ни, Окс­фор­ду, Бер­кли­ју, Хар­вар­ду…

 

– Са­мо је Вој­но­ме­ди­цин­ска ака­де­ми­ја зва­ла на­ше ле­ка­ре из све­та. Та­ко је, на при­мер, на ВМА го­сто­ва­ла др Сто­јан­ка Алек­сић, ака­де­мик из Хам­бур­га. За­што не би наш уни­вер­зи­тет по­звао, на при­мер, Ја­сми­ну Ву­јић, ко­ја је би­ла пр­ва же­на де­кан ка­те­дре за ну­кле­ар­ни ин­же­ње­ринг на Ка­ли­фор­ниј­ском уни­вер­зи­те­ту у Бер­кли­ју  – ка­же на­ша са­го­вор­ни­ца.

 

Је­дан од на­ших струч­ња­ка, по­знат у све­ту по от­кри­ћи­ма из обла­сти енер­гет­ске елек­тро­ни­ке, је­сте и др Сло­бо­дан Ћук, про­фе­сор на Елек­тро­тех­нич­ком фа­кул­те­ту у Ка­ли­фор­ни­ји. Ње­го­вим со­лар­ним пло­ча­ма снаб­де­ва се чи­та­ва Ка­ли­фор­ни­ја, а ди­пло­ми­рао је на ЕТФ-у у Бе­о­гра­ду, ис­ти­че на­ша са­го­вор­ни­ца.

 

О се­би ка­же да је по­то­мак пе­сни­ка, сли­ка­ра и ле­ка­ра. Др­жа­ла је пре­да­ва­ња у мно­гим зе­мља­ма, у Ки­ни чак шест пу­та. Члан је фран­цу­ског Дру­штва за пси­хо­па­то­ло­ги­ју екс­пре­си­је и те­ра­пи­ју умет­но­шћу и упра­во на ту те­му при­пре­ма свет­ски кон­грес ко­ји ће би­ти одр­жан 2015. го­ди­не у Ср­би­ји.

 

– Ства­ра­ла­штво је за ме­не пут пре­жи­вља­ва­ња, а сви мо­ји бив­ши па­ци­јен­ти ко­ји­ма сам по­мо­гла ра­де­ћи у Фран­цу­ској, се­ћа­ју се да је њи­хов по­кло­ње­ни жи­вот по­чи­њао он­да ка­да би­смо за­јед­но про­на­шли не­ки дар. Та­ле­нат и ства­ра­ла­штво да­ти су од Бо­га чо­ве­ку да се спа­се. Тре­нут­но ра­дим на ује­ди­ње­њу ис­тра­жи­ва­ња фи­зи­ча­ра, не­у­ро­ло­га, пси­хо­ло­га и фи­ло­зо­фа и на пот­пу­ном ре­де­фи­ни­са­њу пој­ма мен­тал­не и ду­шев­не бо­ле­сти. Са­мо на­ше ује­ди­ње­но зна­ње, „унус мун­дус”, мо­же да нам от­кри­је сми­сао и бе­сми­сао људ­ског лу­ди­ла – ка­же Ми­ла Алеч­ко­вић-Ни­ко­лић и ис­ти­че да се „до по­ла” вра­ти­ла из Фран­цу­ске у Ср­би­ју.

 

Сва­ки Те­сла има свог Еди­со­на, а сва­ки Мо­царт свог Са­ли­је­ри­ја

 

Мо­ра­мо да ис­пра­ви­мо и дав­ну не­прав­ду пре­ма Ни­ко­ли Те­сли, јер зна­мо ка­ква је при­ча би­ла око ње­го­вог при­је­ма у Ака­де­ми­ју на­у­ка и умет­но­сти. И као што сва­ки Те­сла има свог Еди­со­на, сва­ки Мо­царт свог Са­ли­је­ри­ја, а сва­ки пи­сац не­ку „мр­тву ду­шу” ко­ја му оме­та књи­ге, та­ко и ми увек има­мо не­ку гња­веж ко­ја не раз­у­ме ду­хов­ну вер­ти­ка­лу и гња­ви, да­ви, по­ку­ша­ва све да оскр­на­ви. То је при­род­на бор­ба на­го­на жи­во­та и на­го­на смр­ти, па ко над­ја­ча, ка­же Ми­ла Алеч­ко­вић-Ни­ко­лић.

 

Алек­сан­дра Пе­тро­вић

објављено: у Политици, 01.09.2014.