Проф др Мила Алечковић

Србија је одавно потпуна финансијска диктатура у којој је, како је то говорио још Марк Твен критикујући Америку (а касније Филип Грасе),  боље бити богат и крив, него невин и сиромашан . Али, у Србији, заправо  нема богатих, јер је реч о окорелим лоповима који се нису богатили онако како се богате протестанти кроз више генерација, него су дивљачки украли и још увек краду све што је припадало опељешеном српском народу. Банда лопова, по задатку је руинирала  некада јак српски Телеком , са задатком да га што пре прода.

Непуна два дана у Француској где и даље трећином времена живим, користила сам Телекомов интернет-мобилни уређај (тзв.“флеш“), тек толико да прочитам пошту са факултета док се мој француски кућни интернет није успоставио. За то потрошено време од два поподнева, Телеком ми је послао рачун од око хиљаду евра. СТОТИНЕ ЉУДИ ИЗ СРБИЈЕ И РАСЕЈАЊА ПИШУ МИ ДА СУ НА ИСТИ НАЧИН ПРЕВЉРЕНИ.

Потом сам ја тражила да видим листинг, минутажу и ЦЕНУ КОШТАЊА МИНУТА у роамингу, што су они упорно одбијали да пошаљу, док РРА (радиодифузна агенција) није ствар преузела као медијатор и заштитник клијента. Листа позива коју су ми најзад послали је потпуно небулозна, јер нигде није назначено време интернет конекције, нити докле је она трајала.

Моји аргументи били ус следећи:

1. цена услуге за утрошено време је огромна, а нигде није било објашњења зашто је она толика, нити ми је послата листа утрошеног времена ОД-ДО.

2. Kao неког ко и даље делом живи у, Француској, Французи су ме обавестили да цена у роумингу на коју су се у Телекому позвали уопште није цена њиховог сервиса, чак ни за другу зону у којој је Србија.

3. на сајту Телекома НИГДЕ НИЈЕ ПИСАЛО КОЛИКА ЈЕ ЦЕНА МИНУТА (НИТИ ЦЕНА неке јединице потрошеног интернета). Поседујем ИСЕЧАК СА САЈТА ИЗ ТОГ ВРЕМЕНА у коме пише само следеће: „РОАМИНГ УСЛУГА ВАМ ОМОГУЋАВА ДА ДОК СТЕ У ИНОСТРАНСТВУ  ПОЗИВАТЕ, ПРИМАТЕ ПОЗИВЕ, ШАЉЕТЕ И ДОБИЈАТЕ СМС и ММС ПОРУКЕ И ПРИСТУПАТЕ ИНТЕРНЕТУ. ОВА УСЛУГА ЈЕ НА РАСПОЛАГАЊУ СВИМ mt:s КОРИСНИЦИМА. РОАМИНГ ТАРИФЕ КОЈЕ ВАЖЕ ЗА PREPAID КОРИСНИК ПРИМЕЊУЈУ СЕ И ЗА КОРИСНИКЕ ,mt:s КОНТРОЛЕ ТРОШКОВА“. То је све што је тада писало на сајту Телекома, а У УГОВОРУ НЕМА ЧАК НИ ТОГА.

На неколико мојих писама где изричито тражим да ми КАЖУ КОЛИКА ЈЕ ЦЕНА МИНУТА, ИЛИ ЈЕДИНИЦЕ УТРОШЕНОГ ИНТЕРНЕТА, никада ништа прецизно нису одговорили.  Слали су само коначни обрачун, замагљен разним нејасним бројкама и фразама. Све време у писмима која ми је Телеком слао, читала сам некакве реченице типа  „цена француског провајдера увећана за специфични обрачун“ и слично.  Нигде није експлицирано колики је тај „специфични обрачун“ по минути, нити ми је, као клијенту, дата било каква информација о томе. Ово неексплицирање уочено је и у РРА агенцији која их је, као медијатор у спору (додуше доста млак медијатор), такође молила да буду прецизни. Тек после неколико писама РАТЕЛ-а послали су некакве цифре, али опет без времена које је било утрошено на интернету (види се време конекције, али не види се докле је она трајала). После петог или шестог писма послали су и мени , најзад, информацију да сам за та два дана потрошила 65, 97 МB протока интренета. У Француској цена једног МB износи 0, 45 сантима , што значи да француска цена не би била виша од 50 евра (овде нешто више због зоне број 2 у којој је Србија)! Међутим, Телеком мени за тај исти проток тражи око хиљаду евра ! Рецимо и да је цена коју Телеком тражи дупло већа због роаминга , то свакако не може да буде хиљаду евра! Напомињем такође да сам одмах по доласку у Србију дате 2013. године уплатила одређену суму за утрошени интернет у току та два поподнева у Француској, о чему поседујем доказ.

  1. По закону о заштити потрошача ПРВА И ОСНОВНА ОБАВЕЗА ПРОДАВЦА (члан 6) ЈЕСТЕ ДА ЈАСНО И ЕКСПЛИЦИТНО ИСТАКНЕ ЦЕНУ ПРОИЗВОДА (овде минута у роумингу, или 1 МB, или било шта, потрошње интернета) што Телеком у уговору са мном НИЈЕ УЧИНИО. Уместо тога тужили су мене, тј. тужили су жртву њихове преваре.
  2. Напомињем да никакав допис о извршењу наплате нисам добила (ако је и послат ја га нисам примила, јер делом живим у Француској), као и то да ништа и нигде нисам потписала.
  3. Једино што сам потписала, то је уговор са Телекомом у коме НИГДЕ НЕ СТОЈИ НИКАКВА ИНФОРМАЦИЈА О РОУМИНГУ ЗА ИНТЕРНЕТ, НИТИ О КУРСНИМ РАЗЛИКАМА, НИТИ О БИЛО КАКВИМ СПЕЦИЈАЛНИМ ПАКЕТИМА (што иначе постоји за мобилне телефоне !) а камоли о цени роуминга ( никакав договор са њима о тој непознатој цени немам!), па се зато поступање Телекома може сматрати бахатом ПРЕВАРОМ И ПЉАЧКОМ КЛИЈЕНТА. Метафорички речено, они су мени наплатили фрижидер који ја уопште нисам купила, наплатили су ми услугу која не постоји у нашем уговору, нити у уговору постоји било какво упозорење о њиховим астрономским и мистериозним ценама у роамингу које немају никакве везе са ценама у Француској, а НА КОЈЕ СЕ они ПОЗИВАЈУ. Позивају се на француске цене јер мисле да људи у Србији то не могу да провере. Продавац који у уговор не стави ни помен онога што жели да прода (овде минуте у роамингу , тј. јединице интернета у роамингу) не може у правној земљи да наплати клијенту оно о чему се НИСУ СПОРАЗУМЕЛИ, јер је јасно да је клијент који није ОБАВЕШТЕН , нити упозорен на неку СКРИВЕНУ АСТРОНОМСКУ ЦЕНУ НА КОЈУ НИКАДА НЕ БИ ПРИСТАО- јасно је да је такав клијент ПРЕВАРЕН (лаж омисијом, испуштањем) .

Позвала сам, потом, извршитељку Исидору Ранковић и сва имена Телекома редом, од генералног директора до директорчића и најмање службе, и тражила им да налог о извршењу лажног дуга повуку, јер ћу ја у противном, бити приморана да се судим (не толико због суме колико због Телекомовог безобразлука) са свима њима, наравно прво са Телекомом, а затим и са онима који ово безакоње извршавају . Рекла сам да нећу заобићи наш суд у Србији из принципа, али да са моје стране будући утужени у овом случају не треба да рачунају на политичке везе у нашим судовима, јер ћу поступак повести и преко француске амбасаде.

Наравно, рекла сам да је жалосно  што ћу морати да се судим са фирмом од које је моја бака редовно добијала честитке , будући да је некада давно, у краљевини Југославији, она била инспектор српских пошта и  једна од првих жена телеграфиста у Србији (Драгица,Драга Трпинац).  Али, ово ће бити суђење, не са српском Телефонијом него са криминалним људима који су се данас размахали Страдијом.

Дакле, то је први корак. НЕ ПРИСТАЈЕМ  на плаћање, не пристајем на безобразлук и не пристајем на пљачку. Рекла сам и то да ћу се, ако ништа не учине да се „оперу“ од лажи,  потрудити да читава српска дијаспора и сви потенцијални клијенти из расејања, о суровим пљачкама Телекома, буду обавештени.

———–

СВУДА  У  СВЕТУ  ОДЛОМИЛИ   БИ  ИМ  ПЕТ  ГОДИНА  РОБИЈЕ

Добијам одговор да они (Телеком и његови извршитељи) нису криви,  „јер само врше свој посао“, да је одлука правоснажна (правоснажност закључка, каже извршитељка Исидора Ранковић), закључак о извршењу…, немају они мериторинг одлучивања, нису они извршни поверилац…, министар их је именовао као независна лица…, они само поступају по закону…, то је формални легалитет…, треба писати повериоцу…, а поверилац такође каже да треба писати ко зна коме, и сличне будалаштине и  фразетине. Закон, закон, закон. Позивају се на закон, сви су „независни“, свако ради „свој део“, иако се добро зна да су сви они део корумпираног ланца и да сви у тој заједничкој корупцији раде по учинку. И то на сат. Извршитељка је поред лажне Телекомове цене на неколико папира урачунала камате и за тај свој рад, на име „награде и накнаде трошкова за рад извршитеља“ тражила 14.677,95 РСД са ПДВ-ом.

Правне фразетине ме нимало не импресионирају и одговарам српским језиком да су сви они  криминалци у истом ланцу безакоња преваре људи  која се чак и у једној Француској (иако ову земљу  увек политички критикујем) кажњава са пет година робије (за све „пајтосе“ у ланцу преваре).

Сетих се овде речи француског генерала Де Гола: „Не дао Бог да сиромашну и малу земљу (ја бих додала лоповску земљу) води неки   правнички приправник“…

После писама која сам упутила свима у Телекому, од генералног директора Предрага Ћулибрка, па све до последњег помоћника, укључујући и тзв. „управни одбор“ Телекома, добијам само неко анонимно и полуписмено саопштење да они остају при свом „ставу“ (као да некога интересује њихов „став“, а не докази !) и да се поново жалим РАТЕЛ-у. Али,  у међувремену, они већ насилно скидају паре са мог рачуна код послодавца у Србији коме такође прете. Имена којима сам љубазно писала су следећа: Владимир Вилић, Соња Влајнић, Александар Радовановић, Драшко Марковић,Филип Банковић, Милан Симић, Милан Божић, Миленко Џелетовић, Миомир Илић, Мирослав Јоксимовић, Наталија Јегдић, Нинослав Продановић, Павле Милић, Петар Поповић, Славољуб Кандић.

 

ИЛИ БОРБА ИЛИ ЖИВОТ ГЊИДА

У Србији се људи данас манихејски деле на две категорије: на оне који се боје и на оне друге који се рву са криминалцима.  Наравно, и цела људска историја дели се само на ова два психолошка крака.

Већина људи се уплашено савија, јер, у нанетој им неправди, немаjу коме да се пожалe, а околина често није солидарна. Посебне феудално-капиталистичке технике де-солидаризације људи и разбијања слоге примењују се у данашњој дивљој Страдији сваки дан. А само мало би требало да сви будемо уједињени, сложни и јаки, па нам онда мотке у борби против бандита не би ни биле потребне.

У краткој историји српског политичко-економског бандитизма, борила сам се против једног душевног болесника који је водио високу установу на КИМ и кога су се сви ужасно плашили (а политичке партије га редом држале и одржавале као великог „патриоту“), подилазећи му. Ту борбу сам добила. Чим је видео да има оних који се не плаше његових претњи, почео је да посустаје.

Затим сам се борила против једног мега ректора док је овај још држао на платном списку све политичаре, у Србији, делио им докторате живећи од трговине утицаја и имао у поседу за свој егзибиционизам све насловне новинске странице. Нико ме тада није подржавао, а – ево њега сада (највероватније ускоро, надам се) у срамотном бекству из Страдије!

Борила сам се против једног хокштаплера у некој приватној назови „Академији“ где су ми дали, кобајаги одељење дијаспоре на управљање, а тај  слабо писмени „академик“ је на крају морао да исплати оно што је хтео да украде, иако је био махерски спреман и савршено увежбан у отимачини…

Настављам даље.

И данас, поред свих обавеза са студентима у три земље и без политичке заштите, и даље чувам енергију за разбијање багре и лопова! Па нећу валда да посустанем ја, чија је мајка издржала мучење у Гестапоу! Чега да се бојим ?  Лоповске сераније (праштајте на изразу) која нам данас прља Србију?

Од тада сам усвојила изреку: Ко ми учини неправду, ни Шамполион га неће пронаћи!  И поред мог заната да лечим душу добрих али несрећних људи, прописала сам себи, за сваки случај, и физичке мере спремности за одбрамбени рат: сваког јутра радећи гимнастику ударам песницама у бокс врећу, на глас изговарајући имена једног броја битанги у Србији са којима још нисам завршила послове! Ово препоручујем свима, јер се са таквим бестијама у људском облику другачије не може. Они који немају нимало савести у малтретирању и пљачкању невиних људи, неће се повући ако будемо  шетали улицама са роза балонима и узвикивали уааа, уааа…

Треба знати да су дотичне психопатолошке креатуре блиске предаторима који осећају или слабост или снагу своје жртве. Иако није лако када немате новца (а онда , у првобитној акумулацији српског капитала, често ни пријатеља), ипак вам саветујем – борбу. Особе без савести (које ми у струци зовемо ПСИХОПАТЕ) реагују само на снагу, на снагу духа или тела, тј. и јесног и другог, наравно.  Не вреди да чекате да се промени власт, нити да вас нека партија одбрани, како бисте живели као човек. Узмите ствари у своје руке. Знајте да су лопови и барабе често велике кукавице. Рећи ћете: немамо моћ, немамо оружје, неможемо ништа. Није тачно ! Можете (можемо) много тога!

Онај ко је жртва, ко је невин, и поред малтретирања и патње која га слаби, мора да сакупи сву своју снагу и осети се  надмоћним (жив , или мртав, он мора у самоме себи да индукује такав осећај!), јер ће само тако око себе ширити поље отпора, а онда створити струјно коло енергије и солидарности.

По српском и старом хришћанском обичају, понудите ономе ко вас угрожава две прилике да се спор реши без проблема. Можда чак и три. Али, ако то не успе, у четвртом покушају, пуцајте! Пуцајте психолошки, пронађите све слабе тачке оних који вас малтретирају и сеците коло њихових помагача. Видећете да нико међу њима није солидаран, јер лоше људе не држи слога него само страх и интерес који се ломе на првој раскрсници. Ви их гурните на ту раскрсницу. Схватите то као Божју заповест!  Не бојте се судова. Они , додуше, у Србији не раде, али судите се са барабама кад год то можете, браните се сами као Шешељ у Хагу. Замарајте непријатеља, исмевајте га, не дајте се и не дајте лоповима мира, јер се сваки процес у бесправној земљи преокрене за 360 степени чим се промени политичка екипа. Све ће то једном доћи на наплату, све ће то народ позлатити, каже Лаза Лазаревић, а дрске бандите посебно ииритира када се „вуку“ по судовима . Најзад, не заборавите да ће ваше жалбе преузети и људи из нашег расејања (ово вам обећавам) и да ће се љага по пљачкашима ширити геометријском прогресијом.

ОНИ СУ САМО ПРСТИ ВЛАСТИ СА ЦИЉЕМ  ДА ВАС ПСИХИЧКИ УНИШТЕ – ОБРНИТЕ УЛОГЕ !

Тужите све судије (поднесите тужбе суду у Стразбуру, ако ништа друго макар да их вучете по блату, тамо где им је место) које су пресуђивале у корист имућних олигарха, а на вашу штету. Сазнајте све о њима и њиховој породици. Судија која је свирепо пресудила у корист једног тајкуна  (на моју штету), упркос српском закону о високом школству , једва је, сазнала сам, успела да заврши студије права. Променила је неколико политичких партија, мењајући урамљене слике политичких лидера изнад свог радног стола.

Без обзира што су многи од тих лажних пресудитеља често повезани, умарајте их, вршите психолошки рат све док их не ударите где треба! Не бојте их се ! Ако немате ни пара , ни политичких пријатеља, али имате дар за писање, онда пишите ! Ругајте им се, прозивајте их, немојте своје муке да причате само породици, него остављајте писане трагове, прогањајте багру писаним речима ! Не заборавите да су многи охоли и обесни људи врло крхки када је у питању њихова сујета и да се не боје ничега толико колико исмевања, писане речи и лошег гласа.  Најзад, и они имају породице. Оно мало поштених душа међу њима ће се тргнути, а друге не треба нимало жалити.

Најважније је да не будете пасивни  и помирени са тим да сте криви, или да криминалцима нешто дугујете.

Челници великих фирми у Србији  (Телеком су управо они довели до руине да  би га што пре продали!) или немају никакву савест, или све што чине, чине у хетерономном моралу (Жан Пијаже), искључиво из страха од казне. Оваквим људима (који деонтолошки морал никада нису интројектовали) могу да управљају само:  награда или казна. Ако је у питању страх од казне, покушајте да објасните да се НЕ МОРА учинити ЗЛО другом човеку по наредби неког слепог правила или партијског шефа, као и да је на крају у оваквом случају за њих штета већа од „користи“ коју очекују. Објасните им да хумани људи ово увек могу да избегну, да могу да прекину ланац безакоња у сваком тренутку (!), и то без трагедије по њих самих .

Али, ако је у питању неко ко то чини из задовољства и обести, онда скупите све своје психолошке механизме одбране и крените у борбу, јер како би рекао Иван Иљин, на такво насиље, мора се одговорити ефикасном одбраном. Не дозволите да вас стрес доведе до психосоматске болести, до чира, парализе, депресије, или рака! Браните се, одбијте стрелу пре него што је  ушла у вас  и вратите је назад ономе ко ју је послао! Будите психолошки спремни за рат и уверите себе да ћете га добити, јер сте невини. Можда га и нећете добити одмах . Али око себе ћете зрачити одлучношћу и снагом, а многи људи по принципу синхроницитета то осећају и тада интуитивно хрле ка вама . У том тренутку ви сте већ велики савез душа, више нисте сами, а банда је, знајте , увек у суштини усамљена и несолидарна. За разлику од њих, вас не држи страх већ праведна жеља за борбом. Тада ћете се запањити колико вам људи одједном, необјашњиво, прилази у помоћ. Јер, не заборавите да су наши мозгови „интерконектовани“  као и рачунари !

САЧЕКАЋЕМО  ВАС  БАНДО  ЛОПОВСКА  ГДЕ  ГОД  ДА  БУДЕТЕ  БЕЖАЛИ !

Од ситног партијског лопова извршитеља до корумпираног судије,  без страха – поставите границу.  Свака власт , чак и она узвишена, а поготово она банална, предаторска и лоповска, застаје, како је то још давно писао  Монтескије, само онда ако осети границу. Ако тог лимеса нема, она се шири до бескраја. Не заборавите да је Србија данас лоповски хаос без икаквог система и да су на површину испливали сви психопатски карактери. Не заборавите да се читава Србија, у ствари, држи само на четрдесет  праведника. Другим речима, упркос свему, још увек има добрих и невиних душа и зато опстајемо. Има енергије и она ће се чудесно сабрати и умножити онда када сви одлучимо да кренемо у ослободилачку борбу и да се одупремо. Циљ овакве власти јесте да нас психички уништи, јер је физички део уништења онда много лакши. Зато први корак треба да буде: прогнати страх и добити рат нерава. Ко то успе, тај је  успео све.

Пре сваке револуције, пре сваке промене и сваког преврата, прва борба која мора да успе јесте психолошка борба. Ако ту борбу добијемо, добићемо читав рат.

А лоповске битанге из Страдије, на судбину ће налетети оним путевима, како каже француски писац Лафонтен, које буду ужурбано изабрали да јој утекну.  Јер, биће неко, верујте ми на ову свету реч,  да их  сачека и тамо где буду бежали!

Ја им лично то обећавам, ако дотле већ не стану пред народни стрељачки строј !