1. децембар, лето господње 2015. регионални избори као почетак председничкких

ХИТЛЕРОВА ЕВРОПА КАНЦЕЛАРКЕ МЕРКЕЛ НАСПРАМ ЕВРОПЕ СЛОБОДЕ МАРИН ЛЕ ПЕН 

Ретко ко од нас који смо годинама живели у Француској није видео храбри обрачун Марин Ле Пен са канцеларком Меркел у европском парламенту. Била је то грудва снега, која је данас постала лавина, подигавши Марин не само као лидера Француске, већ као лидера читаве слободне Европе! А моја маленкост већ десет година пише да ће тако бити.

Да одмах разјаснимо једну ствар: у Француској данас не побеђује десница. На питање новинара упућено Марини Ле Пен, које је имало за циљ да је збуни: зашто је Национални фронт десница?, она је одговорила: „Ми нисмо десница.“ Будући да је новинар инсистирао: „Онда сте левица?“, Марина му је поново одговорила: „Нисмо ни левица, ни десница“. „Па добро, где се ви онда смештате у односу на поделу лево-десно?“ – био је упоран противник прерушен у новинара, а она му је одговорила: „Ми се смештамо у раван отаџбине“.

Да, то је одговор будуће државнице и жене која успешно избегава свим замкама, моје пријатељице из тешких времена заједничке борбе. Она је уједно и једина жена у Европи која је на питање провокатора о Украјини, одговорила: „Брине вас руски сепаратизам у Украјини, а колико се сећам нисте имали исти критеријум када је у питању био сепаратизам на Косову“.

На данашњем првом кругу избора Национални Фронт води у седам важних француских регија: Nord Pas de CalaisPicardie, 40,64% Alzase Lorraine Champagne Ardenne 36;06%, Bourgogne Franche Comté 31, 48%, Provence Alpes Côte dAzur (PACA) 40,55%, Languedoc Roussillon Midi Pyrénées 31,83% , Centre Val de Loire 30,49%, Normandie 27,71 наспрам 27,91%. Укратко, то је читава обала, југ и југоисток Француске,  север и североисток и центар Француске!  

Национални Фронт данас води у 19.637 француских градова и села, што чини 53 посто и даје НФ-у место најјаче француске политичке партије!. Али, још важније, према истраживању агенције ИПСОС, ово је партија број један за младе између 18 и 24 године!

Међутим, како год да буде у другом кругу избора у коме ће се сви политички инсекти ујединити против Националног Фронта, 2017. председничка година биће највероватније победничка за  Национални Фронт и Марин ЛеПен. Просто, постоји психолошка динамика победе коју нико не може да заустави. Француска је оду­век и традиционално, гајила дух „политички некоректног“. Нико њене грађане није могао да уплаши тренутним поли­тикантским кокаинским брбљањима. Народ ове државе (у којој се национално и грађанско нису суп­ротстављали) имао је Капете, стогодишњи рат, Бастиљу, Комуну, Конвент и остале светске потре­се. Он је стварао историју западне Европе. А онда је све то згажено и распарчано, прво испод америчке војне, а затим и лобистичко-финансијске зеленашке светске чизме.

Неколико векова касније, Французима је доста ситних бриселских самовоља које не воде рачуна о реал­ним интересима људи,  парадирања заставама и шушкања кафкијанским папирима. Доста им је глупих указа који гуше француску пољопривреду и спекулативног круп­ног капитала који гази мале и средње привреднике од којих је живела читава Европа. Доста им је англосаксонских обича­ја који надмено презиру остатак света, „вашинг-тон­ског споразума” и америчких командних генера­л­а са библијом у једној и мачем у другој руци. Доста им је за све обавезног енглеског шалтерског, искривљеног и осиромашеног језика, неразумевања српског, косовског и других пита­ња, бесмислених такси и пореза, савитљивих транзи­ционих сужањских политичара… Фран­цузи су показали и то да их страначке борбе уопште не интересују!

Почео је говор слободног човека, а не цвиљење роба, како би рекао  Андре Малро. То је најбољи доказ, да у доба опште светске бирачке обамрлости, летаргије и депре­си­је, модернистичке морфинизоване, глутинасте људске масе, Француска није потпуно изашла из историје. Она ће, мож­да, још једанпут, променити курс европске историје.

„Европа ће се створити на ивици провалије”, предвидео је, давно, Фридрих Ниче.

Права Велика Европа, као предворје сутрашње Евроазије,  родиће се управо на про­валији „НЕ Бриселу” свих искрених мисионара за трајно уједињење народа у слободи и различитости. Свих мисионара за Лајб­ницову јединствену, али не редукционистичку „мо­наду”. За дух старих Грка и слободу мишљења и говора. За велику Европу са Русијом или Русију са Европом. За освешћење једног природног и целовитог континента – Евроазије.  За живот до­стојан XXI века, с друге  стране колонијалног и рат­ног гета.

Ово је тек почетак.

Лево и десно је тамо где им се окрене задњица

Рекло би се да француски народ постаје све отпорнији на психолошки рат. Упркос огромној психолошкој офанзиви и огромним средствима свих савезница „Ешелона“, француска критичност, која је одавно лоботомизована и декортикована, поново се данас тргла из „догматског дремежа“. Поред великих и масовних протеста на улицама свих градова ове земље, а посебно у Паризу, који су тражили право на живот породице наспрам надолазећег нагона смрти, француски народ данас све више гласа против лажи и политичке манипулације. Читава апаратура, гломазнија него у СССР-у у доба Висарионовича Џугашвилија, која је употребљена да се докаже како земљи прети опасност од екстремне деснице, уз језички психолошки рат и појмове типа „ултра“, „екста“ и „екстремно“, изгледа, није погодила ни близу циља.

Сваки рат почиње психолошким ратом, а сваки психолошки рат почиње речима, јер су језик и мисао у нужној психолошкој вези. Али, народ и грађани навикнути на свет апсолутних лажи и непосустајућих медијско-језичких обмана, више, изгледа, на ово  не реагују. Дошло је до засићења „капацитета канала“, како се то, позајмљеним речником, каже у когнитивној психологији.

Сматра се, такође, да у блазираним земљама каква је Француска, народ гласа на смену, час за левицу, час за десницу, зависно од тога ко је у преходном мандату био на власти. После левице долази десница, а после деснице долази левица. Ово је у прошлом веку можда и било тачно, али већ дуго времена народ и грађани у Француској добро знају да нема ни „левице“ ни „деснице“. Они не гласају више ни за идеје (јер идеја нема), нити за идеологије (јер идеологија такође нема), нити за просторну топологију (јер се „десно“ или „лево“ одређује само у односу на то како  се окреће задњи део тела  политичких скакаваца). Народ у срцу Европе, у земљи која је стварала историју читаве западне Европе, данас гласа само да би преживео и да би бриселског тлачитеља, на крају, казнио.

Лажна левица је добила народну шамарчину, још јачу него раније. Да потсетимо, то је она левица која је дискретно, политички и финансијски, заштитила све лопове и милијардере, или све лобисте типа упорног насртљивача на српски народ, Б. Анрија Левија и његов циркуски караван. То је она левица која се никада није извинила за бомбардовање Југославије и Србије, односно за бомбардовања свих, од WASP (white, anglo-saxon, protestant) циљаних мета које су служиле као обртни замајац америчке асистиране и од ратова зависне економије. То је она левица у којој нико није знао ко је Милица Ракић. Та кавијар-левица никада није чула ни за трговину људским (радничким, сељачким, српским) органима за потребе богатих клијената у Европи и свету. То је „левица“ која, парадоксално, добија гласове искључиво у луксузним квартовима Париза где не живе сиромашни дошљаци и где неће бити смештене надолазеће избеглице. То је она левица која је поздрављала рат у Сомалији, Ираку, Авганистану, Србији, Либији, Сирији… а данас, на страни нових фашиста, поздравља рат и интервенцију у Украјини. То је она русофобична левица која користи сваку прилику да удари на Владимира Путина. То је левица чији је истакнути и „заслужни“ партијски члан, тј. друг, лекар који никада није лечио, Бернар Кушнер. То је левица чији лидери су, поред већ постојећих историјски признатих  израза („безгаћаши“, „безкошуљаши“, „безципелаши“) смислили нови погрдни и поспрдни израз намењен француској сиротињи, а који гласи: „безуба маса“. У Француској је у три стотине хиљада примерака продат (наравно, безвредни) „роман“ бивше остављене, невенчане „прве даме“ Француске. Она се осветила тако што је народу „одала“ велику истину, а то је да је њен леви Оланд  (док је био њен и док је био леви), сиромашан француски народ, с презрењем звао: „они безуби“! Овакво ругање несрећном народу који, ето, ни у бриселској Европи нема довољно евра да оправи зубе, постоји, вероватно, још само у данашњој (2015.) кастинској Србији!

Најзад, то је левица која је пословала само са великим америчким лоповским, капиталистичким банкама и која је у изборној кампањи урлала против спекулативних финансијера, а затим је за министра економије устоличила једног Ротшилдовог побратима, пардон, банкара!

Неолиберално убиство „са пригушивачем“

Сама Француска, налази се данас у све горем и у све тежем стању. Француске сељаке не вешају по дрвећу као у доба пре ослободитељке „Жане Д’Арк“ (Јованке Орлеанке), али је француску пољопривреду наменски и свесно уништио Брисел са својим идиотским директивама и указима. Цена свега што ова земља има и производи, скочила је невероватном брзином, јер се сада све то увози (као и у Србији). Порези расту, социјална помоћ у здравству опада, просечном Французу је тешко да оствари пензију (док су бројне супруге из полигамних муслиманских бракова аутоматски збринуте француским, буџетским, државним парама на било ком континенту да живе, јер је довољно да само њихов „супруг“ борави у Француској). Сада се монденска Француска спрема да прими још стотине хиљада нових емиграната, али наравно ван луксузних и скупих квартова Париза. Као и у Србији, амерички плаћеници се сликају са јадним и злоупотребљеним избеглицама, жртвама управо УСА ратова, а фотографија (као и њихово гостопримство према мигрантима) траје један дан.

Много данашњих Игоових Француза има само један евро на дан, али се о њима  ћути. У земљи постоји око шест милиона регистрованих душа које немају посао и не могу да га нађу, али, будући да многи нису ни „уписани у евиденције“, ово је, у ствари, само половина од тог, на зло слутећег, броја (у Шпанији је ситуација још гора). Најзад, медија су под великим притиском осиромашеног народа, проговорила о новој армији људи коју у Француској зову „жртве банака“. Слободни Европљани смислили су израз „неолиберално убиство“, који означава нови облик ликвидирања људи без употребе оружја, или физичке тортуре. То је убиство банкарским рачунима, правим или лажним дуговима (управо као што у Србији раде данашњи Телеком, Инфостан и друга братија), одсецање човеку главе – одсецањем од могућности преживљавања које је условљено тим истим рачунима, чековима, кредитима, картицама и кодовима. Овај нови тип убиства јесте врло ефикасно и дословно усмрћивање људи са пригушивачем, коме више нису потребна ни саслушавања, ни мучења, нити стрељања. Али, резултат је исти, европска неолиберална административна жртва заиста је мртва, она је заиста  покојник. Урачуната је, потом, одмах, у „колатералну, односно, бочну, споредну, грешку“ једног система који је сам себи циљ. Србија је тренутно његов најбољи ученик.

Незапосленост је у Француској достигла врх животног јада, а једини посао који се Французима, данас (2015.), без тешкоћа нуди, јесте посао – чувара затвора!

Одређеним групацијама друштва дозвољено је све, а друге делове осиромашеног друштва, лоповске банке за сваки безвредни цент, гњаве, дајући им, како би рекао Л.Ф. Селин „смрт на кредит“.

Или, како каже један наш слободни француски брат: „све оно чега су нас учили да се плашимо и чувамо: комунизма, исцрпног рада цео живот за један стан, непроходности у друштву, привилегија номенклатуре, страха… – све смо то добили сада у овом пљачкашком капитализму…“

Само прошле године у току једног летњег месеца, у градовима широм Француске, десило се двадесет убистава за које нико није одговарао, јер ови случајеви спадају у тзв. „позитивну дискриминацију“. Закон одавно више не важи једнако за све.

Народни референдум, једино јасно средство демократије и мера која је редовно примењивана у деголистичко време, на силу је укинута. Тако је бившем председнику Саркозију, који је сам себе назвао „Саркози Американац“, пошло за руком да традиционално антинатовску Француску поново угура у исти блок са Нато убицама. Данас он покушава да се приближи Русији, али народ у Француској ипак памти. Леви наследник Оланд, који је такође, хтео, не хтео, део америчког система, ништа од свега овога није исправио. Напротив, ових дана је и он „претио“ руском делу Украјине и руском председнику Путину, а сада прети  Русији због мешања у рат у Сирији!.

И, као врхунац свега, по Француској су почеле да пуцају бомбе и да лете у ваздух невини људи.

Лажну Маријану из протеста лепе наопачке

Од народних пара, сиромашних Француза, два, три човека из власти самовољно су одлучила да финансирају (дајући јој проценат зараде) лажну „Маријану“, тако што су уместо слике праве Маријане (симбола француске револуције) на француску поштанску марку ставили лик дебилне, хистеричне „шефице“ групе Фемен! И поред тога што је руска емиграција, која је, узгред буди речено, спасла од умирања француску културу, одбила да купује ову поштанску марку због расистичког вређања руског народа, руске културе и руске цркве од стране једне психотичне фемен креатуре (која је ошамарила Патријарха и у свом „перформансу“ вршила нужду руској патријаршији), нико се на то није обазирао. На опште одбијање народа да, купујући ову марку, финансира покрет Фемен који се, на позив русофоба угњездио у Паризу, људима је увек даван исти одговор: тако је одлучила власт, немамо друге поштанске марке. У очају, људи су ту исту фемен лудачу „лепили“ на писма наопачке у знак јединог могућег протеста. А француски медији, који су некада симболизовали врх европске духовности и културе, поносно су, том приликом, објавили вулгарну изјаву егзибиционистичке „Фемен“ хистеричне луде: „Цела Француска мора да ме лиже“.

1  2

Е, па не мора!, рекли су Французи. Ако је и од Револуције, доста је! „Лизаће те“ (нека опросте читаоци на овој преузетој вулгарности), твоји другови из Америке када буду остали без посла, после краха лажних зелених папира. Имаћете тада времена за све!

Укратко, понижење француског народа и свих сиромашних грађана Француске достигло је врхунац. Српски народ треба да зна да је пре понижења Србије (бомбардовањем), француска власт понизила прво свој сопствени народ.

Отуда и нови феномен да многи бивши левичари и комунисти данас поново јачају, или прилазе Националном Фронту који је у незаустављивом успону. Психолошки рат припреман тзв. породичним свађама између оца и кћерке, коме су се противници радовали, ипак није успео.

Узгред буди речено, када се потцењивачки каже да за Национални Фронт гласа само „дубока“ и провинцијска Француска, треба знати да је та „дубока“ и „увучена“ Француска углавном француска, медитеранска и светска обала! А што се тиче речи као што су „ултра“, „екстра“ и „екстремно“, оне могу тачно да се примене једино у опису ниског квалитета пластифицираног, вештачког хемијског, пуног ултра „адитива“, „US fast food-а“!

Зато психолошки рат речима овога пута није погодио у мету. Зато је одговор сиромашних Француза био јасан. Гласали су не само против лажне левице (која је изгубила 155 градова и доживела свој највећи пораз од настанка Пете Републике), него су гласали за једину несистемску странку која је доживљавала разне трансформације, али никада није подржавала америчке ратове. На све начине дијаболизовани „Национални Фронт“ однео је  победу већ летос у око петнаест градова Француске, а број одборника се попео са пар десетина на број 1544. У европском парламенту  „Европа Слободе и Народа“ под вођством Марин (којој и ја припадам у групи интелектуалаца организованој због подршке) има већ седам земаља и тридесет и шест посланика.

Овога пута гласали су и гласаће сви Руси и сви Срби

На југу Француске где живи велики број руске емиграције, гласали су сви Руси. А руска емиграција увек остаје руска. Док је велики број Француза и даље у гласачкој абстиненцији, Руси Француске излазе на гласање. Гласали су Руси за странку јединог лидера који је осудио западно замешатељство у Украјини и санкције према Русији. Марин Ле Пен никада није била ни у каквој досадашњој власти, нити у власти „оранжиста“ и то је њена главна карактеристика. Она нема ниједну финансијску , нити политичку аферу, није никада ништа украла. Говори јасно и бритко и никада није дала ниједну неспретну политичку изјаву (језик и мисао су у вези). Она је за ову земљу потпуно нова. Једино за шта могу да је оптуже, јесте финансијски кредит који је недавно добила од руског председника. Недавно ми је рекла: Поручи Србима и Русима у Француској да су ми они посебно драги“. А ја сам јој одговорила: „на председничким изборима 2017.године, главна борба ће се водити између Алана Жипеа кога ће подржавати Американци и тебе коју ће подржавати Руси“.

Тако су сви рачуни поравњани, боље рећи, почело је велико поравњавање заосталих рачуна. Док муслиманску и исламску емиграцију англосаксонски свет традиционално успешно манипулише, то са руском емиграцијом никада није успевало.

3

Мила Алечковић и Марин Ле Пен у турнеји по Медитерану

 4

 Мила Алечковић и Луј Алиот, генерални секретар националног фронта

 Не побеђују ни десница, ни левица, него отаџбина

 Народ Француске данас осећа да „гласати за систем“ више нема смисла. Народ Француске данас избегава велике монополистичке пљачкашке ланце радњи које надувавају цене, грабе провизије и продају затроване америчке намирнице. Људи купују директно од сељака. Родио се читав покрет спасавања на линији сељаци – произвођачи – народ. Народ Француске данас све више избегава лоповске банке (иако много мање пљачкашке него у Ср-бији!) и све више чува свој новац у сламарицама. Народ Француске све мање слуша званичне вести и све више тражи слободу на интернету, или гледа руску телевизију за запад „Русија данас“. Народ Француске повлачи своју уштеђевину, продаје куће и станове у Паризу, бежи на село или у планине, или покушава да оде да живи  ван Француске. Браћа Руси који мисионаре на југу  кажу да никада није било толико новопридошлих француских верника који моле да их приме у православље, као да у томе виде нови, симболични духовни спас!

Нешто се озбиљно догађа у овој земљи која је кроз историју била путоказ читавој Европи и без које Европе не може да буде.

Хитлерову Европу канцеларке Меркел замениће ускоро Европа Слободних Народа са великом Русијом, коју данас предводи Марин Ле Пен.

Из смрти се увек рађа нови живот, а овај  отвара и ново поглавље човечанства.

Напред Марин с тобом смо!